недеља, 22. новембар 2015.

Moj omiljeni blog- TAG

Helou ljudi. :3
Danas treba da tračarimo o mojoj nedelji,ali sa obzirom da je to bilo uglavnom:škola-kuća-krevet,i bukvalno nisam ustajal iz kreveta nema šta da se piše.Imam samo jednuuu jakooo dobru stvar,ali neću ništa da otkrivam da se ne ureknem,ako se to dogodi,dobićete informaciju,i to će biti veeeomaa dobra stvar i za mene i za blog. :)
Danas sam odlučila umesto toga da uradim tag koji je vezan za blogovanje,i izuzetno mi se sviđa.Pa da počnemo.

1. Šta sve jedan dobar blog treba da ima?
- Mnogoo toga. Po mom mišljenju najbitniji je tekst,i greške u njemu.Svakom se,naravno dogodi da pogreši nešto,ali ne pravi stalno greške. Druga stvar jeste orginalnost.Moje mišljenje je da svako od svakog uzima teme za pisanje,i to nije kopiranje,vi ste za određenu temu rekli svoje mišljenje i to je super.Kopiranje po meni kreće od naslova,pa sve isto. Sve ostalo dolazi vremenom. 

2. Kako vidiš da li je blog dobar?
- Pa ako ta osoba širi pozitivnu energiju kroz određeni post.Ja ne volim one postove što su zbrzani i napisani čisto jer niste pisali 10ak dana. Volim kada vidim da se blogerka potrudila da uradi taj post,dala je sve volju za to,i tako je sve dobro ispalo. Prosto,moje mišljenje je ako niste raspoloženi da ne pišete post,jer tu energiju prebacujete i na čitaoce. Zato ja u poslednje vreme i ne pišem tako često,samo kada sam okej raspoloženja.
A i blog može da se vidi da je dobar sa tekstom,slikama i ostatkom što nudi jedan dobar blog.


3. Kada ćeš se učlaniti u blog?
- Pa ja prvo uđem u blog i vidim temu kakva je i sve to. Ako je nešto drečavo samo izađem jer bode u oči. I mislim da kroz temu možete upoznati pola te osobe na blogu. Moja trenutna tema govori apsolutno više od hiljadu reči što se tiče mene.. Ako je tema sasvim normalna,krećem da čitam postove i tu vidim da li mi se taj blog sviđa ili mi ne sviđa.Prosto i jednostavno. Ako mi se svidi učlaniću se i komentarisaću naravno.Ako ne,samo ću da kliknem na iksić.

4. Hoćeš li se učlaniti u blog ako ima jako malo čitalaca?
- U poslednje vreme mislim da se samo i u takve sa manjim brojem učlanjujem. Mislim da je njima potrebna pomoć,i savet kako da budu što bolji i uvek sam tu i rado želim da pomognem,jer smo svi mi bili početnici i nama je neko pomagao. :)

5. Ko ti je uzor u blogovanju i zašto?
- To je jako teško pitanje.Nemam nekog uzora,pratim Tijanu,Anju,Zoranu,i one mi daju ideje,ali pratim takođe previše blogerka i sve oni su mi izuzetno i podjednako dobre,tako da nemam nekog specijalnog uzora. Ali ako baš moram da biram to bi bila Anja sa Anja's diary.

6.Kada si ušla u svet blogovanja?
- Krajem Avgusta,ali sam nakon toga odustala na jedno tri meseca,jer ne znam ni sama razlog...

7. Kako ti neki blog može postati omiljeni?
- To je vremenom. Ako me svaki post te osobe oduševi,i svaki mi pomogne na bilo koji način,taj blog mi postaje izuzetno drag,a po neki i omiljen. To je jako drugačije od youtuba,tamo su mi svi kanali dobri,i ne pravim nekakve razlike.. ☺

To je to.
Nominujem sve osobe koje nisu uradile ovaj tag,da ga urade i da mi ostave link u komentar.
Možda ste primetili i da se izgleeed bloga promenio,tema je drugačija i sve je drugačije. Napišite mi u komentarima vaše mišljenje za trenutni izgled bloga,i da li treba da ostane ovako ili da promenim.
Čujemo se uskoro!

недеља, 15. новембар 2015.

Another week with Jovanka: Počela sam da pišem dnevnik,aktivirala sam blog,proveden mini raspust..

Helou ljudi.
Danas je nedelja,a kao što se možda neki od vas sećaju,nedeljom pišem my week postove. Iz nekih meni čudnih razloga,my week naziv me je smorio,a i sve više ga ljudi koristi,tako da sam odlučila da ovakvi postovi imaju naziv 'Another week with Jovanka'
I napravila sam sličicu za postove,pišite mi u komentarima kako vam se dopada.

Pa možemo da krenemo!
Kao što znate imala sam raspust od 5 dana i mogu reći da je solidno prošao. Trebala sam da idem kod babe i dede u Lapovo,i tome sam se jako radovala,ali zbog zdravlja naravno nisam smela. -.- Tako da sam raspust provela kući. Ne mogu da kažem da sam se odmorila sa obzirom da sam morala svako jutro da ustajem u 7 zbog tableta,ali mi je bilo lepo jer sam odmorila malo glavu od škole. U četvrtak je škola ponovo počela,i za mesec dana je zimski raspust jedva čekam,mada do tada imaćemo hiljadu pismenih i kontrolnih vežba. -.- Što se tiče mojih ocena sasvim su okej,prošle godine prvo polugodište sam jako bila popustila i bila sam vrlo dobra,ove godine imam samo od loših ocena 2 iz fizike ostalo je sve super,a i šta ne bude trudim se koliko mogu,pa ću da popravim do kraja prvog polugodišta.
Što se tiče petka,bio je petak 13ti,kakav vam je bio dan i je l vam se desilo nešto zanimljivo? Meni je petak 13ti uvek okej nikad mi se ništa loše nije desilo,al ovaj je bio jedan od boljih jer sam bila previše srećna taj dan hehe. :3
Što se tiče raspusta,u ovoj nedelji sam zadnji dan bila u gradu sa drugaricama,i bilo nam je lepo mada,iskreno,bilo mi je izuzetno loše i nije mi bilo dobro tako da sam se trudila da što manje kukam ili da ne zaplačem slučajno.

Slike od tog dana:
Nema više,dan nije bio namenjen za slikanje baš.

Što se tiče bloga,počela sam kao što vidite opet da pišem,i izuzetno sam zadovoljna jer vraćam onu čitanost koju sam imala i pre nego što sam otišla.
Imam prepuno planova za postove,samo treba naći vremena,i dobro raspoloženje.
Imam jedan post u planu,ali mi je potrebno za to još jedna osoba,a to će biti moja najbolja drugarica,samo trebam da uhvatimo vreme za to. Uglavnom očekujte jedan post kojem se jakooo radujem !

Nakon dugo vremena premišljanja,početi pa odustati od dnevnika,ove nedelje sam počela da pišem dnevnik i ne verujem da ću da odustanem,tjs.nema šanse jer svaki put kad pogledam zaljubim se u njega. Dnevnik mi je radila jedna žena koja ima prodavnicu u mom mestu,i stvarno je prekreativna. Dnevnikom sam se oduševila,a podsetnik unutra me je još više oduševio,jer zna da bih volela da budem fotograf. :)


Za 12 dana mi je rođeendaaan,i ne mogu da dočekam,iskreno izgubila sam svu volju za slavljem,ali ga slavim,mada jedva čekam zbog poklona*iskreno* B|
I posle rođendana očekujte post o rođendanskim poklonima! :)

Mislim da bi to bilo to!
Ovo nije bio dugačak post,ali ništa se toliko pametno nije izdešavalo.
Pišite mi u komentarima mišljenje i predloge šta sledeće da pišem.
Čujemo se uskoro! 

петак, 13. новембар 2015.

U Stilu Poznatih: Mila Kunis.

Helou ljudi. :3
Danas je petak,a petkom je dan za U.S.P.
Usput,danas je petak 13 tako da kako ste ga proveli danas,i je l vam se desilo nešto baksuzno? Meni je dan baš bio super. :3
Danas ocenjujemo Milu Kunis.
Pa da počnemo!

PRVA KOMBINACIJA.
Jako mi se sviđaju ove suknje,i volela bih za sledeće leto da nabavim jednu bar.
- Ocena za ovu kombinaciju: 10

DRUGA KOMBINACIJA.
Kao što možda većina vas zna,moja omiljena boja je crna,ali ponekad i ta crna može da bude promašaj.
Kombinacija se čini zanimljivom,i haljina mi se sviđa,i uz to je dobro ukombinovan nakit,ali štikle mi apsolutno sve kvare.
-Ocena za ovu kombinaciju: 7

TREĆA KOMBINACIJA.

Ova kombinacija mi se ni malo ne sviđa. Gore više otkriva nego što pokriva,i jako je loše dizajnirana haljina. Promašaj apsolutni.

ČETVRTA KOMBINACIJA.
Ova kombinacija mi je top! Volim crno izmešano sa belim bojama,i nekako mi je kombinacija cela savšrena,bez ikakvih primedbi.
-Ocena za ovu kombinaciju:10

PETA KOMBINACIJA.
Ne volim ove puf haljine.
Njoj lepo stoji,i ima ljudima koje takve stvari stoje.
Haljina mi se ne sviđa,dok su mi štikle i torbica pun pogodak.
-Ocena za ovu kombinaciju: 5

ŠESTA KOMBINACIJA.
U poslednje vreme mi se jako dopadaju ove crvene damske haljine.Iako ne podnosim crvenu boju,i nemam ništa crveno,ovakve haljine bih rado nosila. Izuzetno su svečane i lepe.
A i ove štikle se slažu uz njih.
-Ocena za ovu kombinaciju: 10

SEDMA KOMBINACIJA.
Ovo je sasvim opuštena kombinacija,a pritom lepa i pristojna. Kombinacija mi se sviđa,i sve je lepo ukombinovano,ali nije savšreno,samo je lepo.
-Ocena za ovu kombinaciju:8


OSMA KOMBINACIJA.
Ovo mi je apsolutno najbolja kombinacija!
Mnogo volim kožne suknje i imam jednu,samo što nije uska ovako. Lepo je sve ukombinovano,i lepo joj stoji. Nemam zamerki.
-Ocena za ovu kombinaciju:10+

To bi bilo to!
Želim da mi napišete u komentarima da li vam se sviđa ovakvi postovi,ili da prestanem da ih pišem.
Čujemo se uskoro!

уторак, 10. новембар 2015.

Stvarno ne znam TAG

Helou ljudi. :3
Imam previše ideja za postove,i svaka ideja je posebna na svoj način,ali šteta što je dan previše očajan,i te ideje samo ispare i ostanu na listu papira,i čekaju moje dobro raspoloženje.
Danas sam odlučila da uradim jedan jako zanimljiv tag,i volela bih da svako ko pročita uradi tag jer je previše zabavan.
Pa da počnemo.

1. Kako si?
- Nervozno,očajno i depresivno.

2. Da li nosis broj cipela 42?
- Nosim 36-37. :3

3. Imas li poremecaj licnosti?
- Nemam.

4. Zasto uopste  radis ovaj tag?
- Zato što je tag veoma zanimljiv,a i samim tim zato što sam neraspoložena,pa mi tagovi tada jedino dobro idu.

5. Kad si se zadnji put nasmejala, ali da to nije bio fake osmeh?
- U petak.

6. Pesma koja ti nikad nece dosaditi?
- Ja imam taj problem da mi svaka pesma postane omiljena,ali da mi brzo dosadi i nađem novu omiljenu. Trenutno omiljena pesma jeste CVIJA-UBILA SI ME,ali apsolutno pesma koju i da čujem za 10 godina ima da probudi neku preveliku emociju u meni jeste Sia Chandelier.
7. Da li se smatras drugacijom?
- Pa iskreno mislim da nisam kao svi ostali. Prosto ne privlače me stvari koje svi vole,i ne radim stvari kao svi.A i uvek kada odem negde ostanem primećena,i bukvalno svi znaju za mene.To ima i dobre i loše strane.

8. Koja je tvoja najveca mana?
- Uhh,ima ih dosta. Nemam dlake na jeziku,svima ću sve da kažem u lice. Istina zna mnogo da me zaboli. Brzo se iznerviram.I tvrdoglava sam..

9. Zasto Tarzan nema bradu?
- To sad stvarno ne znam..

10. Kad si se poslednji put sisala?
- Prošle,ili predprošle godine,nisam sigurna.

11. Koja si kuca u Hogvortsu?
- Kao što neki znaju,a neki će sad saznati,ja nisam odgledala ni jednom Harry Pottera. :)

12. Koje su 4, 7, 16, 23, 49 pesma na MP3/ telefonu?
- Četvrta: Sasa Kovačević- Branim.
Sedma: Aca Lukas- Licna Karta.
Šesnaesta:Dino Merlin- Ako Me Ikada Sretneš.
Dvadeset  treća: Alen Islamovic- Heroin.
Četrdeset deveta: Bojan Marović- Tebi je lako.

Od -100 do 0 koliko si normalna?
- Hahaha,dobro pitanje. Možda -50 sa obzirom da volim mnogo da se blamiram i gubim..

14. Da i mozes da biras ime kako bi se zvala?
- Dejana,Dajana ili Dijana. Najlepša imena aspolutno. ☺

15. Sta bi uradila da si u sekti?
- Hhaaha,sada ću da vam priznam nešto. Mene većina škole zove sekta zbog ponašanja i zato što me se svi plaše.. Pa dobro..

16. Da li je cool biti ti?
- Apsolutno ne. U poslednje vreme niko ne bi želeo da bude u mojoj koži..

17. Koji ti je bio najinteresantniji komentar na blogu do sada?
- To su apsolutno komentari od moje drage Natalije. Njen blog klikom OVDE. Ona mi je potpuni car i obožavam je!

18. Kad bi bila ptica gde bi volela da odletis?
- Negde gde nema nikog i gde mogu da budem sama sa svojim mislima i neće niko da mi smeta.

19. Kako izgleda tvoje mesto iz maste?
- Pa neko lepo sa dosta prirode.

20.  Koja bi zivotinja volela da budes?
- Izuzetno se dvoumim između pandice i vuka. Vukovi su savšrenstvo bez mane,i više ih volim nego pandice,ali pandice su mi prepreslatke kao kuglica neka krznena jaoj ne znam.

21. Kako se boris sa hejterima?
- Za sada ih još nemam. ☺

22. Koliko ti znaci tvoj blog?
- Previše. Ispunjava me jako,i kada dobijem foto aparat mislim da će blog biti još kvalitetniji i bolji.

23. Da mozes da li bi promenila pol i zbog cega?
- Ne bih promenila. Volim to što sam žensko.

24. Sta je nesto najlepse sto si ikada probala?
- Ananas i oreo. Moje dve ljubavi.

25. Kako zamisljas pakao, a kako raj?
- Mislim da je pakao u vatri i ima puno crvenih boja,dok je raj lepo mesto u oblacima sa lepim bojama.. 

26. Tvoja najveca zelja?
- Da dobijem nikon,i da budem u budućnosti profesionalni fotograf. :)

27. Koji su ti najdrazi trenuci u zivotu?
- Apsolutno oni u Lapovu dok sam kod babe i dede. Najlepši momenti u životu.

28. Kakav si tip cure: povucena dobrica ili otkacena zafrkantica?
- Povučena i dobrica nisam sigurno,tako da ovo drugo. 3:)

To bi bilo to.
Tagujem sve one kojima se sviđa ovaj tag,da ga urade,jer je jako zanimljiv,i da ostave u komentaru da bih pročitala.
Pišite mi u komentarima mišljenje,i da li vam se sviđa nov izgled bloga.
Čujemo se uskoro! 


понедељак, 9. новембар 2015.

Šta se to promenilo u blogovanju,moje trenutno mišljenje o svemu tome.

Helou ljudi. :3
Danas ću da pišem o blogu,i o stvarima koje su se promenile a ima ih dosta.
Pa da počnemo!
U nekim predhodnim postovima sam rekla da ću opširno da napišem zašto nisam pisala skoro 2 meseca i sada opet mesec dana,da li sam bila odustala od bloga i šta se desilo. Mislim da je vreme to ovde da napišem.
Zapravo,ja sam pisala pre godinu dana svaki dan,imala sam i previše inspiracije i blog mi je bio uživanje,isto kao što je i sad. Samo što sam tada bila previše srećna,i svki moj post je bio pisan sa osmehom na licu. Mi kao blogeri smo bili jako složna familija,dopisivali smo se u grupnim četovima,razmenjivali ideje,i sve je bilo jako lepo. Blog je meni predstavljao neki beg od stvarnosti.
Polako je došla 2015 godina za koju ja mogu komotno da kažem da je bila najgora godina u mom životu. Počeli su razni problemi,pa drugo polugodište i tako. Što se tiče škole sa tim sam se izborila i bila sam na kraju odlična i jako sam ponosna zbog toga. ☺ U maju sam završila u bolnici zbog pomenutih problema,a ti problemi su zdravlje. Jun je bio jako ružan mesec i krajem Juna sam negde ozdravila i polako vraćala osmeh i zadovoljstvo jer sam u tih par meseci bila jako depresivna zbog svega. Posle toga jul,avgust,skoro nikada nisam bila kući,a i kada sam bila,prosto nisam želela da vreme provodim na kompjuteru previše,htela sam da izađem napolje,da šetam,da se zabavljam sa prijateljima i da se smejem. To sam i postigla,i na blogu nisam pisala. Izuzetno mi je krivo zbog toga,ali blog meni tad nije pružao zadovoljstvo,jedino što me je ispunjavalo jeste fotografisanje.I dan danas me to ispunjava,ali ovaj put sa blogom.
Škola je krenula,a ja sam imala samo jedan cilj,da završim i ovaj razred odlično,iako je sedmi najteži,ali da se potrudim iz sve snage. Polako su se problemi sa zdravljem vraćali i sve je opet postalo tako odvratno. Učila sam i po ceo dan,nekada od pola 3 pa do 10 uveče,i ulazila sam na kompjuter samo petkom uveče,subotom uveče i nedeljom uveče. Kada sam najumornija.Prosto nisam želela da svoj blog pišem sa uzdahom i knedlom u grlu. Želim da blog pišem uvek kada sam srećna,ali zbog okolnosti nisam srećna,želim da pišem kada sma zadovoljna stvarima koje imam.
Dobijala sam pomalo i loše ocene i shvatila da sam opet pala,zdravlje je bilo sve gore,ali sam shvatila da mi je jedini cilj da upišem Graficku školu za fotografa,i da ako se ne potrudim to se neće desiti.Počela sam opet da učim i popravila sam one prve ocene i svaka druga je bolja od one prve,uglavnom. Previše ljudi mi je reklo da sam se uozbiljila,i da sam postala jako zrelija,čak zrelija i od svojih vršnjaka. Jedan dan sam odlučila u biblioteci dok sam bila da želim da se vratim na blog,i napisala sam post i sve je bilo lepo,dok nisam trebala da napišem sutra dan post,dok sam bila izuzetno depresivna,i reči nisu izlazile.Ništa nisam napisala. Onda sam opet pala,i otišla sa bloga.Zdravlje je postajalo sve gore,i sada se svodi na tome da pijem šaku punu tableta,i da za mesec dana na kontroli,ako ne bude bilo bolje,moraću da gutam sondu. Stvar koja mi je pomogla da prestanem da mislim na bol,jeste bilo fotografisanje.Nisam fotografisala svaki dan.uglavnom sam petkom. Slike svakog sledećeg petka ispadaju sve bolje i bolje,i ljudi polako sve više počinju da se oduševljavaju mojim 'talentom.' To je jako lepo. Ali ja fotografišem telefonom,i mislim da sam mnogo uspela i naučila što se slika tiče,ali želim da budem malo drugačije..profesionalnije.. Nikon sam trebala da dobijem za rođendan,koji je za 18 dana,ali neću da dobijem sigurno do Nove Godine. Iz tog razloga su poslednji postovi,i verovatno i budući postovi,slike sa interneta ili neke bezveze slike. Ne želim da radim nikakve DIY postove,niti da slikam bilo šta,jer želim profesionalnost na svom blogu,koji želim da uspe ponovo. Zbog mog zdravlja,i moj blog je pao zajedno sa mnom,i ovih dana,evo dok sam na raspustu,sam shvatila da mene blog ispunjava,i da ovo što pišem,pišem sa razlogom. I zato sam se vratila. Sveska mi je puna ideja,ali kada mi je dan loš,kada imam bolove ili bilo šta,prosto sve te ideje stanu u naslov,za post reči nema. I to je previše tužno. Tako da želim da kažem,kada dobijem Nikon,postovi će biti jako kvalitetni,biće dosta slika,jer to mene ispunjava,zajedno sa blogom,i biće mnogo autfita,diy postova i ostalo.Do tada možemo da se zadovoljavamo rečima,i ponekom slikom. Što se tiče dalje pisanja,kojim danima i koliko. To ne znam. Dosta sam ozbiljna što se tiče škole,i previše učim,tako da postovi mogu biti samo uveče,a možda se čak i desi da petkom napišem par postova ali objavim naprimer jedan u subotu,drugi u nedelju i sve tako redom. To bi bilo idealno. Isto,redosled previše znači od mog zdravlja. Kada budem zadovoljna,pošto srećna baš i nisam,i kada ne budem u nekoj depresiji ili nečemu sličnom,pisaću. Potrudiću se da bar tri put nedeljno pišem,ali opet kažem,to ne zavisi više od mene,već od škole i zdravlja. Moj deo što ja obavljam,potrudiću se,ali od mene ne zavisi,nažalost.
Mislim da sam razjasnila zašto nisam bila tu,i nadam se da to neće da se ponovi,i šta god da se desi,neću da odustanem od bloga zaveuk. To samo želim da kažem. :)
Što se tiče toga,to je to.
Drugo što želim da kažem jeste,da se blogovanje dosta promenilo od prošle godine i ove.
Sa obzirom,da dugo nisam ulazila na blog,propustila sam dosta toga,htela sam da pročitam sve što sam propustila,ali nešto drugo me je sprečilo.
Ulazila sam tako na blogove koje pratim,ali desilo se to,da su većina izbrisani.Čak,skoro pa svi. Ostalo si su,naravno,još blogova,ali je većina izbrisana.Poslednji post im je bip re 5-7 meseci i samo su izbrisali blog,bez ijedne reči i ičega.
Izuzetno sam se razočarala.
Mislim da svako odustaje od bloga zbog nekih stvari,ja sam otišla na privremeno zbog zdravlja,što mislim da je opravdano,ali uglavnom ljudi odu jer ne osećaju više zadovoljstvo prema blogu,i osećaju se kao da moraju da pišu.
Ja mislim da i treba otići sa bloga,kada se osetite tako,ja sam u jednom momentu osetila,i otišla,ali blog nisam izbrisala ni u jednom momentu.I evo me,sad sam opet tu. Iz razloga jer je blog moj hobi,a od hobija ne možeš da odustaneš tako lako. Mislim da ako si pravi bloger,da ćeš uvek da se vratiš blogu,ma šta god te sprečavalo u pisanju.
Prosto,blog više nije kao što je pre bio. Ne družimo se kao pre,ne radimo stvari kao pre,i previše ima ljudi koji samo izbrišu i odu,kao da njihov blog nikad nije postojao,i kao da ih nije pratila oređena suma ljudi. Šteta.
Volela bih,kada bi blog mogao da se vrati na staro,tjs. naša zajednica da se vrati na staro,ali nema veze,znam da je to nemoguće,i probaću da tragam za novim blogovima,i druženjima,jer su se stara izuzetno raspala.
Ovim želim da kažem,ako bilo ko želi da priča bilo šta o blogu sa mnom,neka mi se javi slobodno na gmail,ja sam uvek raspoložena sa druženje,a možemo i da sklopimo neku saradnju. Jednostavno,samo da bude kao nekada. :)

Mislim da je to sve što sam imala da kažem.
Volela bih da u komentarima pišete vaše mišljenje što se tiče blogovanja od pre par meseci,i od sad.
Čujemo se uskoro!
Baj-baj. :*

недеља, 8. новембар 2015.

MI DECA SA STANICE ZOO. ● Moje mišljenje o knjizi,i dešavanju u njoj. ●

Helou ljudi. :3
Kao što znate ja sam pre pisala o tri ili više knjiga,ali sam danas morala da izdvojim jednu knjigu koja me ostavile bez daha.. Knjiga je ''Mi deca sa stanice Zoo.'' 
Ovo je knjiga koja je mene oduševila!
Knjiga može da se nađe u Delfi Knjižarama i košta oko 550 dinara.
Pisac je Kristijana F. koja je ujedno i glavna junakinja ove knjige,i piše o sebi i svom iskustvu sa-drogom.
Zapravo,ona je kao mala došla u Berlin i tu živela,kako je sve više rasla i rasla,krenula je u školu i počela drugačije da gleda svet.Njeni roditelji su se razveli,otac ih je stalno tukao,nju,njenu majku i sestru i zato su se razveli. Sa svojih 11 godina,kada je sve to doživela,polako kreće u školu,i upozna drugaricu koja je jako popularna,i ona takođe želi da upadne u to popularno društvo. Prvo je,sa svojim novim društvom,probala cigaru i polako počela da se uklapa, Zatim je izlazila po klubovima i probala hašiš. Tada je i ona postala primljena u društvu i počela je sa sitnim drogama,i pošteno zaradila te pare za drogu. Obećala je sebi da neće nikada da proba heroin. Meseci i godine su prolazile ona je isprobavala sve veće i veće droge,i upoznala dečka svojih snova koji se takođe drogirao. Polovine njenog društa je umiralo,a ostatak je počeo sa heroinom,tako da bi se opet uklopila i to je probala. Postala je zavisnik,i drogirala se sa svojim dečkom. Njena majka ništa nije provaljivala,dve godine. Da bi zaradila pare za heroin,morala je da se prostituiše sa svojih 14 godina,a njena drugarica Babsi je bila najmlađi zavisnik droge,koji je umro sa 13 godina. Njena majka jednog dana saznaje i povezuje stvari da se drogira i pokušavaa da joj pomogne na razne načine,i svaki put uspe da se odvikne po malo,i posle opet ode i ufiksa se. Majka polako diže od nje ruke,i na kraju Kristijana shvata da treba da se odvikne,i kraj je onakav kakav niko nije očekivao.
Dalje neću ništa da vam kažem pročitajte sami!
Celo to njeno društvance sa kojim se drogirala je umrlo i na poslednjim stranicama knjige piše kad i kako.


Ova knjiga je apsolutno knjiga koja je meni promenila pogled na današnje društvo i dešavanja.
Prvo moje mišljenje jeste da,ne treba se menjati ni zbog koga,i da ako svi skaču u bunar da trebaš i ti, Kristijana je htela da upadne u malo popularnije društvo,i uradila bi sve što oni kažu,a droga je bila u tom pitanju. To još jednom dokazuje kakvo je naše današnje društvo,i da ako nisi kao oni,i ne radiš stvari kao oni,ne pripadaš tu.
Drugo moje mišljenje jeste da,ljudima koji se drogiraju treba pomoći,a ne samo ih pogledati i otići dalje.Kristijanu su u akciju videli mnogi ljudi,i niko nije hteo da joj pomogne,svi su samo prošli i otišli.
Treće moje mišljenje je to da mislim da njen dečko nju nije ni voleo. Sa obzirom da je on stalno pričao kao ti trebaš da se odvikneš bla bla,i kad se ona ''odvikne'' uvek mu traži drogu i on joj da. To po meni nije prava ljubav,jer da je voli želeo bi sve najbolje za nju,a droga nije ni malo najbolje..
Četvrta stvar je ta da sam bukvalno sebi čupala kosu svaki put,kada se ona odvikne i opet ufiksa,i ceo trud ode.. Mislim da sam pola živaca izgubila sad uz ovu knjigu..
I peta stvar jeste da želim svima da kažem da kolike god probleme da ima droga nikad nije dobro rešenje,ni pušenje niti bilo šta slično.Prosto mislim da sve može da se reši pričanjem sa tom osobom,i pomoći.
Isto tako mislim da treba biti jedinstven,poseban.I da treba naći svoje neko društvo,a ne upadati u neko kao što je Kristijana upala samo da bi' se uklopila.

Imam još hiljadu reči za ovu knjigu,navukla sam se previše na nju,čak mislim da ću i da uzmem drugu Kristijaninu knjigu gde piše o celom svom životu.
Knjigu preporučujem svakome, jer je veoma poučna,i saznaćete previše stvari koje do sada niste znali.
Knjiga će apsolutno da me  vodi kroz ceo život.

Ako je neko od vas pročitao knjigu,neka napiše svoje mišljenje o svemu u komentaru i rado me zanima svačije mišljenje o ovom dešavanju,i današnjem društvu.
I još jedna stvar. Kako vam se čini nov izgled bloga?Pišite u komentaru. :3

To bi bilo to.
Čujemo se uskoro!

субота, 7. новембар 2015.

Šta raditi na mini raspustu? :)

Helou ljudi. :3
Došao je mini raspust,i sa njim to da ću da ulazim više na kompjuter,sa obzirom da ne ulazim ni malo,i zato nije bilo postova,tako da,eto,za sada sam tu. :)
Danas sam odlučila da pišem šta možete da radite na ovom raspustu,ako vam je dosadno,i ako,kao ja,ne idete nigde. -.-

                              ●1. - Provedite što više vremena sa svojim prijateljima. - 
Iskreno,od kako je počela škola ja apsolutno nemam vremena za ništa. Jedino petkom mogu da se zabavim ili da odem negde sa najboljom drugaricom,ostalim danima je to jako teško izvodljivo,jer učim. Zato sada imam jedinstvenu priliku da se provodim sa mojim prijateljima,i da se družimo po 
ceo dan,u ovih pet dana,ali naravno,po ceo dan sam u pidžami,i raspoloženje mi je ravno nuli,tako da to baš i nije izvodljivo. Ali,aposlutno,idite i zabavite se!

●2. - Gledajte serije ili filmove. -



U poslednje vreme,ne gledam ni malo serije,dok filmove svaki vikend razbijam. Što se tiče serija, gledam samo Vampirske Dnevnike,i obožavam tu seriju,i ako imate neki dobar predlog za seriju,pišite u komentaru!!!
A što se tiče filmova odgledala sam:
1. Titanic. Svi znamo o čemu se radi,ja sam drugi put odgledala,i opet sam pravila okean,ali dobro.. Ko nije odgledao film,odmah da ode da odgleda!
2. Tri Metra Iznad Neba. Ovaj film sam gledala jako davno,i jedno veče mi je samo došla želja opet da ga pogledam,i do pola 4 noću sam gledala i prvi i drugi deo.. Film je prosto savršen,i jedva čekam da izađe 3 deo. Film prati dešavanje o ljubavi,uglavnom. :) Moja topla preporuka.
3. The Vow(I U Dobru I U Zlu). Dvoje zaljubljenih,koji su se upoznali na jako čudan način,zajedno imaju udes,i žena gubi pamćenje. On pokušava da joj vrati sećanje,i dešavaju se čudne stvari. Kraj neću da kažem,odgledajte sami,ali po meni,kraj je izuzetno glup,i zbog toga film malo gubi na lepoti,ali je ovako sem kraja,izuzetno lep.
3. A Little Bit of Heaven. Mislim da je ovaj film ostavio najveći utisak na mene. Žena,tjs glavna glumica,ima rak,i zaljubljuje se u svog doktora,a ceo život se vodi time,da se nikada neće zaljubiti. Film je preprepresavšren i plakala sam jedno 3h zbog njega,već na polovini filma..
To su filmovi koje sam ja odgledala u proteklih par nedelja,pa za sada ću njih da vam preporučim. :)

●3. - Pišite dnevnik. -
I previše pokušaja pisanja dnevnika,i pitanja ''da li početi ili ipak ne?'' na kraju sam,ovih dana počela. Iskreno,mnogo mi je lakše,sa obzirom da ne umem da se otvorim ni roditeljima,ni prijateljima,o svojim osećanjima,i zato mi dnevnik mnogo pomaže,i u zadnjih par dana su se desile manje lepe stvari,koje su mi poremetile osećanja i to sve dnevnik lepo razume.
Jako bitna stvar koju želim da kažem jeste ta,da ja svaki put kad pogledam svoj dnevnik,prosto ne mogu da odustanem od pisanja,jer je toliko savšren,toliko mi uliva neku energiju,i jako sam srećna što sam imala priliku da biram šta i kako želim da dnevnik bude,i usput dobila ovaj 'podsetnik' od žene koja pravi dnevnike,i ostale stvari. Previše sam oduševljena,i sve pohvale!
Ako ne pišete dnevnik,a moja preporuka je da počnete jer je to jedna veoma divna stvar,onda pišite na blogu. To je svakako slično zanimanje,i zabavno provedeno vreme. ☺

●4. - Čitajte što više knjiga. -
Izuzetno mi je krivo što nisam mogla da odem na Sajam Knjiga,ali isto tako znam da mojima nije krivo,jer ne bi mogli da me odvoje od pojedinih knjiga tamo.. U poslednje vreme sam se puno bacila na knjige,i neki naredni post će biti vezano za neku knjigu ili knjige,neću ništa da otkrivam. ☺ Mislim da vreme provedeno sa knjigom je najbolje vreme,tako da,ako volite da čitate,iskoristite ovaj raspust za to.
Knjigu koju sam upravo danas pročitala:

Knjiga je jako lepa,i pročitala sam je za 2h,jer me je izuzetno zanimalo šta će da se desi,i kraj nije očekivan,i ja prva nisam očekivala da će to da se desi.Tako da moja preporuka za knjigu!

●5. - Pravite DIY projekte. -
Mislim da je jako lepo napraviti nešto sam,i da provedeno vreme bude uz to,ali postoje neki ljudi,kao ja naprimer,koji nisu ni malo kreativni što se tiče toga i sve im se čini teško i tako.. Možda u nekim narednih postova bude neki DIY,ali ništa ne obećavam,sa obzirom da nemam talenta za to. -.-
Svako ko ima talenat,neka proba nešto sam da napravi,korisno je. :)

To bi bilo to! Nadam se da vam se ovaj post svideo,pišite mišljenja u komentare,pa se čujemo.Baj-baj. :*