Helou ljudi. :3
Danas ću da pišem o blogu,i o stvarima koje su se promenile a ima ih dosta.
Pa da počnemo!
U nekim predhodnim postovima sam rekla da ću opširno da napišem zašto nisam pisala skoro 2 meseca i sada opet mesec dana,da li sam bila odustala od bloga i šta se desilo. Mislim da je vreme to ovde da napišem.
Zapravo,ja sam pisala pre godinu dana svaki dan,imala sam i previše inspiracije i blog mi je bio uživanje,isto kao što je i sad. Samo što sam tada bila previše srećna,i svki moj post je bio pisan sa osmehom na licu. Mi kao blogeri smo bili jako složna familija,dopisivali smo se u grupnim četovima,razmenjivali ideje,i sve je bilo jako lepo. Blog je meni predstavljao neki beg od stvarnosti.
Polako je došla 2015 godina za koju ja mogu komotno da kažem da je bila najgora godina u mom životu. Počeli su razni problemi,pa drugo polugodište i tako. Što se tiče škole sa tim sam se izborila i bila sam na kraju odlična i jako sam ponosna zbog toga. ☺ U maju sam završila u bolnici zbog pomenutih problema,a ti problemi su zdravlje. Jun je bio jako ružan mesec i krajem Juna sam negde ozdravila i polako vraćala osmeh i zadovoljstvo jer sam u tih par meseci bila jako depresivna zbog svega. Posle toga jul,avgust,skoro nikada nisam bila kući,a i kada sam bila,prosto nisam želela da vreme provodim na kompjuteru previše,htela sam da izađem napolje,da šetam,da se zabavljam sa prijateljima i da se smejem. To sam i postigla,i na blogu nisam pisala. Izuzetno mi je krivo zbog toga,ali blog meni tad nije pružao zadovoljstvo,jedino što me je ispunjavalo jeste fotografisanje.I dan danas me to ispunjava,ali ovaj put sa blogom.
Škola je krenula,a ja sam imala samo jedan cilj,da završim i ovaj razred odlično,iako je sedmi najteži,ali da se potrudim iz sve snage. Polako su se problemi sa zdravljem vraćali i sve je opet postalo tako odvratno. Učila sam i po ceo dan,nekada od pola 3 pa do 10 uveče,i ulazila sam na kompjuter samo petkom uveče,subotom uveče i nedeljom uveče. Kada sam najumornija.Prosto nisam želela da svoj blog pišem sa uzdahom i knedlom u grlu. Želim da blog pišem uvek kada sam srećna,ali zbog okolnosti nisam srećna,želim da pišem kada sma zadovoljna stvarima koje imam.
Dobijala sam pomalo i loše ocene i shvatila da sam opet pala,zdravlje je bilo sve gore,ali sam shvatila da mi je jedini cilj da upišem Graficku školu za fotografa,i da ako se ne potrudim to se neće desiti.Počela sam opet da učim i popravila sam one prve ocene i svaka druga je bolja od one prve,uglavnom. Previše ljudi mi je reklo da sam se uozbiljila,i da sam postala jako zrelija,čak zrelija i od svojih vršnjaka. Jedan dan sam odlučila u biblioteci dok sam bila da želim da se vratim na blog,i napisala sam post i sve je bilo lepo,dok nisam trebala da napišem sutra dan post,dok sam bila izuzetno depresivna,i reči nisu izlazile.Ništa nisam napisala. Onda sam opet pala,i otišla sa bloga.Zdravlje je postajalo sve gore,i sada se svodi na tome da pijem šaku punu tableta,i da za mesec dana na kontroli,ako ne bude bilo bolje,moraću da gutam sondu. Stvar koja mi je pomogla da prestanem da mislim na bol,jeste bilo fotografisanje.Nisam fotografisala svaki dan.uglavnom sam petkom. Slike svakog sledećeg petka ispadaju sve bolje i bolje,i ljudi polako sve više počinju da se oduševljavaju mojim 'talentom.' To je jako lepo. Ali ja fotografišem telefonom,i mislim da sam mnogo uspela i naučila što se slika tiče,ali želim da budem malo drugačije..profesionalnije.. Nikon sam trebala da dobijem za rođendan,koji je za 18 dana,ali neću da dobijem sigurno do Nove Godine. Iz tog razloga su poslednji postovi,i verovatno i budući postovi,slike sa interneta ili neke bezveze slike. Ne želim da radim nikakve DIY postove,niti da slikam bilo šta,jer želim profesionalnost na svom blogu,koji želim da uspe ponovo. Zbog mog zdravlja,i moj blog je pao zajedno sa mnom,i ovih dana,evo dok sam na raspustu,sam shvatila da mene blog ispunjava,i da ovo što pišem,pišem sa razlogom. I zato sam se vratila. Sveska mi je puna ideja,ali kada mi je dan loš,kada imam bolove ili bilo šta,prosto sve te ideje stanu u naslov,za post reči nema. I to je previše tužno. Tako da želim da kažem,kada dobijem Nikon,postovi će biti jako kvalitetni,biće dosta slika,jer to mene ispunjava,zajedno sa blogom,i biće mnogo autfita,diy postova i ostalo.Do tada možemo da se zadovoljavamo rečima,i ponekom slikom. Što se tiče dalje pisanja,kojim danima i koliko. To ne znam. Dosta sam ozbiljna što se tiče škole,i previše učim,tako da postovi mogu biti samo uveče,a možda se čak i desi da petkom napišem par postova ali objavim naprimer jedan u subotu,drugi u nedelju i sve tako redom. To bi bilo idealno. Isto,redosled previše znači od mog zdravlja. Kada budem zadovoljna,pošto srećna baš i nisam,i kada ne budem u nekoj depresiji ili nečemu sličnom,pisaću. Potrudiću se da bar tri put nedeljno pišem,ali opet kažem,to ne zavisi više od mene,već od škole i zdravlja. Moj deo što ja obavljam,potrudiću se,ali od mene ne zavisi,nažalost.
Mislim da sam razjasnila zašto nisam bila tu,i nadam se da to neće da se ponovi,i šta god da se desi,neću da odustanem od bloga zaveuk. To samo želim da kažem. :)
Što se tiče toga,to je to.
Drugo što želim da kažem jeste,da se blogovanje dosta promenilo od prošle godine i ove.
Sa obzirom,da dugo nisam ulazila na blog,propustila sam dosta toga,htela sam da pročitam sve što sam propustila,ali nešto drugo me je sprečilo.
Ulazila sam tako na blogove koje pratim,ali desilo se to,da su većina izbrisani.Čak,skoro pa svi. Ostalo si su,naravno,još blogova,ali je većina izbrisana.Poslednji post im je bip re 5-7 meseci i samo su izbrisali blog,bez ijedne reči i ičega.
Izuzetno sam se razočarala.
Mislim da svako odustaje od bloga zbog nekih stvari,ja sam otišla na privremeno zbog zdravlja,što mislim da je opravdano,ali uglavnom ljudi odu jer ne osećaju više zadovoljstvo prema blogu,i osećaju se kao da moraju da pišu.
Ja mislim da i treba otići sa bloga,kada se osetite tako,ja sam u jednom momentu osetila,i otišla,ali blog nisam izbrisala ni u jednom momentu.I evo me,sad sam opet tu. Iz razloga jer je blog moj hobi,a od hobija ne možeš da odustaneš tako lako. Mislim da ako si pravi bloger,da ćeš uvek da se vratiš blogu,ma šta god te sprečavalo u pisanju.
Prosto,blog više nije kao što je pre bio. Ne družimo se kao pre,ne radimo stvari kao pre,i previše ima ljudi koji samo izbrišu i odu,kao da njihov blog nikad nije postojao,i kao da ih nije pratila oređena suma ljudi. Šteta.
Volela bih,kada bi blog mogao da se vrati na staro,tjs. naša zajednica da se vrati na staro,ali nema veze,znam da je to nemoguće,i probaću da tragam za novim blogovima,i druženjima,jer su se stara izuzetno raspala.
Ovim želim da kažem,ako bilo ko želi da priča bilo šta o blogu sa mnom,neka mi se javi slobodno na gmail,ja sam uvek raspoložena sa druženje,a možemo i da sklopimo neku saradnju. Jednostavno,samo da bude kao nekada. :)
Mislim da je to sve što sam imala da kažem.
Volela bih da u komentarima pišete vaše mišljenje što se tiče blogovanja od pre par meseci,i od sad.
Čujemo se uskoro!
Baj-baj. :*
