Helou ljudi.
Nisam vam jedno,hm,ja mislim 10ak dana pisala iz jednog razloga.Jedno veče sam sela da pišem post,i u tom momentu sam dobila napad,završila u hitnoj i sad ane znam o čemu sam tad htela da pišem,ali danas imam jednu ozbiljnu temu koju želim da podelim sa vama,i verovatno nije za blog,ali eto,ja želim da napišem o ovome.
Danas ću pisati kako da prevaziđete svakakav bol,koji imate.
Svako je preživeo bilo kakvu bol,ako nije preživeće jer je život takav.
Prvo,želim da pričam o bolu,ismejavanja zbog npr. težine,lepote i ostalog.
Moje prvo pravilo jeste:''Ne ismejavaj druge,pa neće ni oni tebe.''
Svako od nas je preživeo takav neki bol,gde ga neko ismejava zbog bilo čega,ali moje lično mišljenje jeste,da ti ljudi koji ismevaju nekoga,zapravo nemaju šta drugo da rade u životu,ili su ljubomorni.
Čak je i moguće da su oni povređeni od strane nekih drugih ljudi,pa se zato ponašaju.
To apsolutno ne podržavam! Svako je lep na svoj način-i svako ima nešto svoje posebno.
Ja sam par godina unazad bila ismevana zbog velikog mladeža na leđima,i kao manja,mislim bila sam 3,4 razred me je to jako pogađalo,ali sada,štaviše,volim taj mladež jer mislim da nije on tu bez razloga,i on je nešto što je samo moje.☺
Druga bol,jeste nasilje.
Ja sam apsolutno za van nasilja! Ne kontam ljude koji mogu da udare nekoga evo ne znam.
Naravno,dečiju tuču ne svrstavam u nasilja,već kao neku igru i tako to,dok u nasilja po meni spada pravi udarci.
Tako da,ako neko ima neku vrstu nasilja u porodici neka odmah to prijavi,jer posle može da postane ozbiljno.:)
Treći po redu jeste,fizički bol.
Po meni u te bolove spadaju ako vas boli nešto spolja.
Fizički bol može da bude da vas boli glava,ruka,noga,leđa,ili stomak.Ja ovde imam tu 'čast' da imam problem sa stomakom.I jedino što mogu da vam kažem,ako osetite bilo kakvu fizičku bol,idite kod doktora što pre,i nemoj da čekate kao pojedini debili mesec dana,ili onda kad postane veoma ozbiljno..
I još jednu stvar koju mislim jeste da,naši doktori nemaju pojma,i da su za NIŠTA završili škole. Možda to nije u svakom gradu,ali ovde jeste..
Tako da ako imate neku fizičku bol,reagujte na vreme,dok se to ne proširi,i ne postane ozbiljno!
Četvrta bol je psihička bol.
U to meni spada nešto što vam se dešava unutra,nešto zbog čega tugujete,ili patite.
Tu bol podržavam iedino ako je gubitak neke osobe*da je ta osoba preminula* ili bolest neke drage osobe i nešto tome slično.Današnji psihički bolovi spadaju u to da tugujete jer nemate voljenu osobu,ili je voljena osoba raskinula saa vama.Ta bol može jedino da mi bude normnalna ako imate 17,18 pa nadalje godina ovako ne,i još ako je ta veza bila duga,tipa 3,4 godine.
Ovako ne. Život je pred nama,zar smo vezani samo za tu jednu osobu?Nismo.Pa šta onda?
Isto,zbog čega ljudi tuguju i pate unutra jeste što su izgubili nekog prijatelja/prijateljicu. To nije gubitak.Gubitak je kad vas neko napusti sa ovog sveta.Ako ste izgubili prijatelja-on vam pravi prijatelj nije bio,jer pravi prijatelji su zauvek tu,pored vas.:) Tako da ni oko toga ne treba da se kidate,jer čete upoznati još hiljadu ljubavi,i još hiljadu,hiljadu novih prijatelja.
Peta,tjs zadnja bol nema naziv.
To je po meni bol koju vam isto donose ljudi.
A jeste da vas povrede rečima. Vidiš ove ožiljke?
Posekli me jezici. Po meni ljudi ne znaju šta pričaju,i svi imamo brži jezik od pameti. Ali,isto tako nekada te reči od drugih ljudi mogu mnogo da nas povrede.Tako da,od ljudi sve očekujte i ako vas nekada izvređa neko samo recite ''bolji sam od nje/njega'' i biće vam bolje. Nemoj da se obazirete na tuđa mišljenja,i šta vam pričaju iza leđa,jer da su bitni bili vi pored vas a ne iza.
To bi bilo to od mene!
Nadam se da vam se ovaj post svideo,mišljenja pišite u komentarima.
Baj-baj. :*
Nisam vam jedno,hm,ja mislim 10ak dana pisala iz jednog razloga.Jedno veče sam sela da pišem post,i u tom momentu sam dobila napad,završila u hitnoj i sad ane znam o čemu sam tad htela da pišem,ali danas imam jednu ozbiljnu temu koju želim da podelim sa vama,i verovatno nije za blog,ali eto,ja želim da napišem o ovome.
Danas ću pisati kako da prevaziđete svakakav bol,koji imate.
Svako je preživeo bilo kakvu bol,ako nije preživeće jer je život takav.
Prvo,želim da pričam o bolu,ismejavanja zbog npr. težine,lepote i ostalog.
Moje prvo pravilo jeste:''Ne ismejavaj druge,pa neće ni oni tebe.''
Svako od nas je preživeo takav neki bol,gde ga neko ismejava zbog bilo čega,ali moje lično mišljenje jeste,da ti ljudi koji ismevaju nekoga,zapravo nemaju šta drugo da rade u životu,ili su ljubomorni.
Čak je i moguće da su oni povređeni od strane nekih drugih ljudi,pa se zato ponašaju.
To apsolutno ne podržavam! Svako je lep na svoj način-i svako ima nešto svoje posebno.
Ja sam par godina unazad bila ismevana zbog velikog mladeža na leđima,i kao manja,mislim bila sam 3,4 razred me je to jako pogađalo,ali sada,štaviše,volim taj mladež jer mislim da nije on tu bez razloga,i on je nešto što je samo moje.☺
Druga bol,jeste nasilje.
Ja sam apsolutno za van nasilja! Ne kontam ljude koji mogu da udare nekoga evo ne znam.
Naravno,dečiju tuču ne svrstavam u nasilja,već kao neku igru i tako to,dok u nasilja po meni spada pravi udarci.
Tako da,ako neko ima neku vrstu nasilja u porodici neka odmah to prijavi,jer posle može da postane ozbiljno.:)
Treći po redu jeste,fizički bol.
Po meni u te bolove spadaju ako vas boli nešto spolja.
Fizički bol može da bude da vas boli glava,ruka,noga,leđa,ili stomak.Ja ovde imam tu 'čast' da imam problem sa stomakom.I jedino što mogu da vam kažem,ako osetite bilo kakvu fizičku bol,idite kod doktora što pre,i nemoj da čekate kao pojedini debili mesec dana,ili onda kad postane veoma ozbiljno..
I još jednu stvar koju mislim jeste da,naši doktori nemaju pojma,i da su za NIŠTA završili škole. Možda to nije u svakom gradu,ali ovde jeste..
Tako da ako imate neku fizičku bol,reagujte na vreme,dok se to ne proširi,i ne postane ozbiljno!
Četvrta bol je psihička bol.
U to meni spada nešto što vam se dešava unutra,nešto zbog čega tugujete,ili patite.
Tu bol podržavam iedino ako je gubitak neke osobe*da je ta osoba preminula* ili bolest neke drage osobe i nešto tome slično.Današnji psihički bolovi spadaju u to da tugujete jer nemate voljenu osobu,ili je voljena osoba raskinula saa vama.Ta bol može jedino da mi bude normnalna ako imate 17,18 pa nadalje godina ovako ne,i još ako je ta veza bila duga,tipa 3,4 godine.
Ovako ne. Život je pred nama,zar smo vezani samo za tu jednu osobu?Nismo.Pa šta onda?
Isto,zbog čega ljudi tuguju i pate unutra jeste što su izgubili nekog prijatelja/prijateljicu. To nije gubitak.Gubitak je kad vas neko napusti sa ovog sveta.Ako ste izgubili prijatelja-on vam pravi prijatelj nije bio,jer pravi prijatelji su zauvek tu,pored vas.:) Tako da ni oko toga ne treba da se kidate,jer čete upoznati još hiljadu ljubavi,i još hiljadu,hiljadu novih prijatelja.
Peta,tjs zadnja bol nema naziv.
To je po meni bol koju vam isto donose ljudi.
A jeste da vas povrede rečima. Vidiš ove ožiljke?
Posekli me jezici. Po meni ljudi ne znaju šta pričaju,i svi imamo brži jezik od pameti. Ali,isto tako nekada te reči od drugih ljudi mogu mnogo da nas povrede.Tako da,od ljudi sve očekujte i ako vas nekada izvređa neko samo recite ''bolji sam od nje/njega'' i biće vam bolje. Nemoj da se obazirete na tuđa mišljenja,i šta vam pričaju iza leđa,jer da su bitni bili vi pored vas a ne iza.
To bi bilo to od mene!
Nadam se da vam se ovaj post svideo,mišljenja pišite u komentarima.
Baj-baj. :*